Shavkat Rahmon. Iqror | Шавкат Раҳмон. Иқрор

240
ziyouz
ziyouz22486

    ИҚРОР

    Рубобий шеър ёзсам.
    қайтсам бир нафас.
    ҳамиша мусаффо чашмани кўрсам,
    қорайган чўққилар қорига қараб,
    бир нафас хаёлчан ўснирга дўнсам.
    Воҳ, ўшал лаҳзалар.
    ўтдими буткул
    гунафша атирли тансиқ туйғулар,
    саҳарги боғларни уйғотган булбул,
    ойларнинг нурларин элаган сувлар.
    Яшил шажар эдим.
    Қандоқ соғиндим.
    кўзимни яшнатса рубобий ранглар.
    Қайси бир дунёга бунча оғриндим,
    дилимни қаритди бесамар жанглар.
    Мен жангчи эмасдим,
    мен шоир эдим,
    ниҳоят шоирдан кўра зобитман,
    ҳар нафас мусулмон миллатим дедим.
    нафсига куйганлар келди оқибат.
    Ҳаромни хуш кўрган малакфурушлар
    зиғирдай ҳимматин қилганда миннат,
    япроқдай сарғордим буюк урушда
    мусулмон йўқ эди,
    йўқ эди миллат.
    Бас, қушлар сайроқи,
    япроқлари мўл
    яшил шажар каби турай мушаккал,
    илҳомим ҳақида сўйласинлар хўб,
    заҳарли тилимдан тўкилсин шаккар.
    Рубобий саболар руҳимдан эсинг,
    қайтадан уйғонсин илоҳий туғён.
    Воҳ, яланг шохларим қиличдай кескир,
    бир япроқ қолмаптир шивирлайтурғон.

    Шавкат Раҳмон

    * * *

    IQROR

    Rubobiy she’r yozsam…
    qaytsam bir nafas…
    hamisha musaffo chashmani ko‘rsam,
    qoraygan cho‘qqilar qoriga qarab,
    bir nafas xayolchan o‘snirga do‘nsam.
    Voh, o‘shal lahzalar…
    o‘tdimi butkul
    gunafsha atirli tansiq tuyg‘ular,
    sahargi bog‘larni uyg‘otgan bulbul,
    oylarning nurlarin elagan suvlar.
    Yashil shajar edim…
    Qandoq sog‘indim…
    ko‘zimni yashnatsa rubobiy ranglar.
    Qaysi bir dunyoga buncha og‘rindim,
    dilimni qaritdi besamar janglar.
    Men jangchi emasdim,
    men shoir edim,
    nihoyat shoirdan ko‘ra zobitman,
    har nafas musulmon millatim dedim.
    nafsiga kuyganlar keldi oqibat.
    Haromni xush ko‘rgan malakfurushlar
    zig‘irday himmatin qilganda minnat,
    yaproqday sarg‘ordim buyuk urushda
    musulmon yo‘q edi,
    yo‘q edi millat.
    Bas, qushlar sayroqi,
    yaproqlari mo‘l
    yashil shajar kabi turay mushakkal,
    ilhomim haqida so‘ylasinlar xo‘b,
    zaharli tilimdan to‘kilsin shakkar.
    Rubobiy sabolar ruhimdan esing,
    qaytadan uyg‘onsin ilohiy tug‘yon.
    Voh, yalang shoxlarim qilichday keskir,
    bir yaproq qolmaptir shivirlayturg‘on.

    Shavkat Rahmon

    Комментарии

    Для добавления комментариев необходимо авторизоваться.